Zajednički evropski referentni okvir za žive jezike (CEFR – Common European Framework of Reference for languages) je međunarodni standard za opisivanje jezičkih sposobnosti i koristi se širom sveta, mada prvenstveno u Evropi, i do sada je preveden na 39 jezika. Sastavljen je od strane Saveta Evrope u saradnji sa relevantnim jezičkim insitucijama, sa ciljem da se omogući da se, na objektivan način, opišu jezičke kompetencije učenika stranih jezika iz bilo kog dela Evrope na način koji bi bio usaglašen i lako prepoznatljiv između zemalja. Prvi put je objavljen 2001. godine.
CEFR sadrži smernice za objektivno opisivanje znanja i veština učenika stranih jezika, koje su koncipirane na takav način da predstavljaju vrlo jasnu osnovu za nastavne planove i programe, kao i testiranja za svaki od nivoa. Time se osigurava da osoba koja je položila nivo B1, na primer, u Nemačkoj može da ode u Španiju i nastavi s učenjem na nivou B2, tj. da profesori imaju jasnu predstavu o jezičkim veštinama i kompetencijama ove osobe iako prethodni kurs nije završila u njihovoj školi.
CEFR razlikuje tri osnovna nivoa znanja stranog jezika: A (početni), B (srednji) i C (napredni) i šest podnivoa: A1, A2, B1, B2, C1, C2 i detaljno propisuje šta bi učenik stranog jezika trebalo da UME i ZNA po završetku svakog od podnivoa, i to kroz takozvane “Šta možeš” (“CAN-DO”) iskaze. Ukoliko te zanimaju ovi “Šta možeš” iskazi za tvoj nivo ili neki drugi, pogledaj tabelu na kraju teksta u kojoj ćeš naći kratki pregled ovih iskaza, dok kompletnu verziju možeš pročitati na engleskom na sajtu Saveta Evrope.
CEFR takođe preporučuje prosečan broj sati vođenog učenja (učenja uz profesora) potrebnih za završavanje jednog nivoa (tabela levo). Pored toga, napredak tvojih jezičkih veština i kompetencija dosta zavisi i od tvog samostalnog rada – rađenja domaćih i projekata koje ti profesor zadaje, kao i samostanog vežbanja i (redovnog) ponavljanja onog što je rađeno do tada. Možda ti nekada deluje da je domaći koji ti je profesor dao dosadan ili beskoristan, ali imaj poverenja u svog profesora – on/ona odlično poznaje proces učenja stranog jezika i način na koji usvajamo nove jezičke koncepte, bilo gramatiku ili reči, kao i to kako se razvijaju i usavršavaju jezičke veštine (čitanja, slušanja, pisanja, pričanja), i sigurno postoji dobar razlog zašto si dobio/la baš taj i takav domaći – jer će ti pomoći da tvoj jezik napreduje.
Ove preporuke u vezi broja sati koje nam daje CEFR, zajedno sa prethodno pomenutim “Šta možeš” (“CAN-DO”) iskazima, su ujedno i odgovor na često postavljano pitanje polaznika kurseva stranih jezika: “Zašto delite nivoe u podnivoe?”. Zato što 6 osnovnih nivoa koje propisuje CEFR uključuju određen broj sati vođenog učenja (dakle, uz profesora) i podrazumevaju podugačak spisak jezičkih veština i kompetencija koje bi trebalo da poseduješ po završetku određenog nivoa, za šta je potrebno vreme. Efektivno učenje stranog jezika nije proces koji se dešava tokom noći, našem mozgu je potrebno vremena, vežbe i izloženosti jeziku kako bi mogao na kvalitet način da obradi sve te informacije i pomogne nam da nam to znanje ostane, a da možemo dalje da usvajamo i nova znanja. Dakle, strani jezik nije nešto što se može “nabubati”, a naročito ne u kratkom vremenskom roku – ovo je i osnovni razlog zašto se većina kurseva jezika odvija tempom 2x ili najviše 3x nedeljno.
Pored “Šta možeš” (“CAN-DO”) iskaza koje možeš pročitati u tabeli na kraju, CEFR predviđa i fond reči (tabela desno) kojim se podrazumeva da se služimo (aktivni vokabular), odnosno da razumemo (pasivni vokabular) po završetku svakog od nivoa.
Šta možeš ("CAN-DO")
CEFR nivo C2:
Sa lakoćom razumeš praktično sve što čuješ ili čitaš. Bez teškoća sumiraš informacije koje si čuo ili pročitao, ma koliko složene bile, bilo da dolaze od sagovornika ili iz nekog medija, elektronskog ili štampanog. Umeš da ih preformulišeš, kažeš sopstvenim rečima, na jasan i razumljiv, koherentan način. Sa lakoćom se spontano izražavaš, istovremeno i tečno i tačno. Osećaš fine razlike u nijansama značenja. Učestvuješ u diskusiji na bilo koju temu, spontano upotrebljavajući idiomatski i kolokvijalni jezik.
CEFR nivo C1:
Razumeš razne zahtevne i duže tekstove, na konkretne i apstraktnije teme, a umeš i da prepoznaš ideje u tekstu koje nisu očigledne ili direktno spomenute. Izražavaš se razgovetno, tečno i spontano, ne mučeći se da nađeš reči da se izraziš. Razumeš i stručne tekstove koji nisu neposredno vezani za tvoju struku. Uspešno komuniciraš u raznim društvenim, akademskim i profesionalnim situacijama. Precizno i jasno formulišeš iskaze i prenosiš svoj stav i ideju sagovornicima, umeš da svoje mišljenje obrazložiš i učestvuješ u daljoj diskusiji bez napora. Uglavnom raspoznaješ kolokvijalni jezik i bez ikakve teškoće razumeš izvorne govornike tog jezika. Bez mnogo muke razumeš filmove i TV programe.
CEFR nivo B2:
Razumeš suštinu složenijih tekstova i o konkretnim i o apstraktnim temama, uključujući i stručne teme u okviru tvoje profesije. Umeš da ih prepričaš i daš svoje mišljenje na temu i obrazložiš ga. Umeš tečno i spontano da razgovaraš sa izvornim govornicima i da ih razumeš, bez napora i za sebe i za svog sagovornika. U stanju si da tečno i detaljno govoriš o velikom broju tema i da obrazložiš svoj stav, potkrpiš ga argumentima i primerima. Ako su filmovi i TV programi na standarnom jeziku, možeš da ih pratiš bez većih problema.
CEFR nivo B1:
Razumeš suštinu kada neko jasno izlaže o temama koje poznaješ i s kojima se često srećeš na poslu, u školi, u uobičajenim društvenim situacijama i svakodnevnom životu. Uglavnom umeš da se snađeš kada putuješ na govorno područje jezika koji učiš. O poznatim i ličnim temama umeš da se izraziš jednostavnim, povezanim govorom, da izraziš svoje mišljenje i ukratko ga obrazložiš. Ako su TV, radio programi i novine na standardnom jeziku, razumećeš suštinu. Na ovom nivou već umeš da kažeš ponešto i o apstraktnijim temama – planovima za budućnost, nadama i ambicijama, osećanjima. Umeš da jednostavno prepričaš knjigu ili film, da opišeš događaje, da ponudiš jednostavna objašnjenja i razloge.
CEFR nivo A2:
Kada sagovornik govori standarnim jezikom, kontrolisano i polako, jasno i strpljiv je tj. povremeno ponovi ili parafrazira uprošćenim rečnikom ili formom, možeš da ga razumeš i odgovaraš na direktna pitanja. Možeš da razmeniš nekoliko reči o temama koje su ti bliske i koje te zanimaju (npr. osnovne informacije o sebi i porodici, kupovini, mestu u kome živiš, o zaposlenju). Umeš da postavljaš kratka pitanja o temi koja ti je bliska. Ipak, na ovom nivou obično ne možeš još uvek samostalno i prirodno da održavaš razgovor. Umeš da napišeš kraći tekst na temu koja te se neposredno tiče (da opišeš sebe, svoju porodicu, prijatelje, posao kojim se baviš, stvari koje voliš i ne voliš, tvoje hobije itsl.).
CEFR nivo A1:
Prepoznaješ i razumeš reči i izraze u svakodnevnoj upotrebi, prvenstveno one koje su neophodne za ispunjavanje osnovnih i konkretnih potreba, odosno najneophodnije za snalaženje u zemlji gde se taj jezik govori. Umeš da se predstaviš i da predstaviš svoju porodicu i prijatelje. Umeš da postavljaš pitanja koja se tiču ličnih podataka (npr. gde živiš, koga poznaješ i šta poseduješ). Umeš da kažeš ponešto osnovno o sebi, stvarima koje voliš ili ne voliš i onome što radiš svakodnevno. Umeš da napišeš kratku poruku ili razglednicu.
Autorka teksta: Jelena Nikićević