Na samom početku, volela bih da mogu da dam samo jedan, precizan i tačan odgovor na ovo pitanje. No, kao i uopšte, ni u pitanju sticanja jezičkih diploma nema apsolutnih odgovora – ljubitelji Star Wars serijala neka se samo sete učitelja Jode koji kaže da „samo Siti razmišljaju u apsolutima“, a svi znamo da su Siti loši momci ove filmske sage. Šalu na stranu, u daljem tekstu predstaviću vam nekoliko realnih mogućnosti i kombinacija ispitnih priprema i pojasniti vam na koji način takve pripreme u praksi funkcionišu.
No pre nego što počnemo, moramo se podsetiti nekoliko „zapovesti“ ispitnih priprema, ma o kom se ispitu na engleskom jeziku radilo:
1. Nemoj imati drugog boga do
formata ispita koji/koje polažeš (odnosno: gledaj
da zapamtiš delove ispita i osnovne tipove pitanja o kojima učiš na pripremama).
2. Poštuj rok svoj da ti bude
dobro na zemlji (odnosno: imaj svest o
datumu polaganja i mogućnostima pripreme za određeno vreme u skladu sa opštim
znanjem jezika).
3. Ne uzimaj uzalud časove
ako nećeš ništa raditi kod kuće.
4. Ne plaši se da nemaš
dovoljno znanja ili veština da ostvariš potrebne skorove, već se trudi da radiš
da postigneš uspeh.
5. Veruj svome profesoru i
podeli sa njime sve što primećuješ kao prepreke i probleme u učenju i vežbi
tokom priprema.
6. Otvori um za drugačija i
raznolika viđenja sveta i raduj se tome što ćeš kroz pripremu proširiti svoje
vidike.
7. Dopusti sebi da ceo proces
pripreme doživiš kao zanimljiv, a ne opterećujući. Pola ispitnog uspeha je u
tvom stavu.
Jasno
je da u mnogo slučajeva nismo mi ti koji određujemo da li ćemo polagati samo
jedan ili više međunarodnih ispita. Institucije kao što su inostrani
univerziteti ili poslodavci neretko postavljaju zahteve u vezi sa neophodnim
ispitima pred kanidate, a podrazumeva se to da je potrebno ostvariti što bolje
rezultate da bi se osiguralo mesto. Kada se nađemo u takvoj situaciji, zaista
nam ne preostaje ništa drugo nego da razmislimo kako da organizujemo ispitne
pripreme i izađemo na oba ispita u relativno kratkom vremenskom roku. Sada možemo
i moramo da razmotrimo sve opcije.
Upis na studije bilo kog nivoa u drugoj zemlji može podrazumevati polaganje standardizovanog testa (SAT, GRE, GMAT, ACT) u kombinaciji sa ispitima IELTS ili TOEFL kao dokazom znanja engleskog jezika ili polaganje internog prijemnog ispita nekog univerziteta (npr. Bocconi Selection Test) ili više škole uz već pomenute IELTS ili TOEFL. Nikada se ne traže IELTS i TOEFL istovremeno jer testiraju iste veštine i kandidatima se ostavlja da izaberu koji će polagati prema ličnim preferencijama.
Ukoliko je opšti nivo znanja engleskog jezika prilično visok, a veštine čitanja, pisanja, slušanja i govora solidno razvijene, što određujemo na dijagnostičkom testiranju, obično ćemo uzeti u obzir plan polaganja sa kojim je učenik došao. Na primer, solidan ste B2 u smislu opšteg znanja engleskog, došli ste u avgustu kod nas, a morate da položite SAT i IELTS do decembra. Znamo da za IELTS imamo mnogo više rokova nego za SAT, pa onda možemo i napraviti plan po kome ćete izaći na IELTS u oktobru, recimo, a polagati SAT u decembru.
Da nam taj plan uspe, moraćemo da mislimo o gotovo paralelnoj, ali ne i istovremenoj pripremi za oba ispita. Zašto? SAT nam je, budući standardizovani američki test koji obuhvata engleski i matematiku ako ne obimniji, onda potpuno drugačiji za pripremu od IELTS-a, testa vladanja veštinama govora, pisanja, čitanja i slušanja na engleskom jeziku. Iako je engleski jezik i na jednom i na drugom medijum, konstrukt testova se potpuno razlikuje i moramo voditi računa o tome da vam se ne pomešaju babe i žabe ili još gore, da ne pomislite da će priprema za jedan format biti sasvim dovoljna da se ostvari dobar skor i na drugom. Neke tehnike koje će te učiti tokom priprema primenjive su na oba ispita – ovo je najvidljivije u testu kritičkog čitanja – ali daleko od toga da su formati identični.
Dodajmo sada na ovo plan polaganja: na koji ispit izlazite prvo zavisi ponajviše od uslova koje postavi željeni univerzitet ili viša škola. Prema tom prvom datumu obično organizujemo nastavu, te najčešće prvo počinjemo pripreme za onaj ispit koji je datumom bliži. Kada završimo instrukcije u vezi sa svim delovima tog ispita i budemo sigurni u to da formatom vladate dovoljno da možete da vežbate samostalno neke delove, možemo da uvodimo i onaj drugi, datumom dalji ispit.
Volela bih da mogu da vam kažem da bi bilo dobro da se za ove ispite možete spremati tako što ćete jedan čas raditi jedan format jednog ispita, a drugi čas onaj drugi, ali po mom skromnom mišljenju i bogatom profesionalnom iskustvu, to sa ispitima koji počivaju na jezičkom znanju ne ide. Uvođenje oba formata istovremeno, čas za časom, bez plana polaganja i organizacije samostalnog rada i vežbe na autentičnim ispitnim materijalima kod kuće je poprilična kocka. Ono što ne želimo jeste da vam se preklope i pobrkaju formati i vrste pitanja koje umeju biti vrlo slične, ali nikako iste. Želimo da vas podučimo veštinama i tehnikama koje ćete koristiti na oba ispita i želimo da znamo tačno šta možete da radite sami i koliko ćemo vremena posvetiti analizi urađenog, pregledanju pisanih radova i vežbanju govora (tamo gde ispit podrazumeva i taj test) dok se na časovima bavimo formatom drugog ispita. Baš zato i možemo pričati samo o gotovo paralelnim, ali ne i istovremenim pripremama za dva međunarodna ispita.
Pripremu za standardizovani i jezički test donekle je lakše sprovesti istovremeno, uz dobru ogranizaciju, nego pripremu za interni prijemni ispit nekog inostranog fakulteta i međunarodni jezički ispit. Ovo je tako zato što standardizovani ispiti imaju vrlo čvrstu strukturu. Znamo kakvi tipovi pitanja tačno mogu doći u obzir i u kom obimu će se pojavljivati u ispitnoj kombinaciji. Interni prijemni ispiti, makar evropskih škola i fakulteta, umeju da budu velika misterija jer su neretko kompjuterski adaptivni, što znači da finalnu kombinaciju sklapa veštačka inteligencija na osnovu uspeh kanididata na određenim tipovima pitanja u prethodnih nekoliko rokova. Za takve testove često i nema detaljnih i jasnih pripremnih materijala, već se od kandidata očekuje da primene znanja stečena tokom srednjeg obrazovanja i reše probleme koji su pred njih postavljeni. Za takav test pripremamo vas po vrlo širokim oblastima, od logike i rasuđivanja do interpretacije statističkih podataka i verbalne inteligencije. Takva priprema može početi pre one za čisto jezički ispit, ali ne bi trebalo da se zapostavi kada pažnju usmerimo na nešto standardizovaniji od dva ispita koja bi trebalo da polažete.
Kako god okrenuli, priprema za studije u inostranstvu za vas će biti intenzivna i podrazumevaće mnogo više od upoznavanja sa formatom, bez obzira na vaše jezičke sposobnosti koje možemo da proverimo zahvaljujući dijagnostičkom testiranju.
Poslodavci obično traže IELTS ili TOEFL, ali može se desiti da zahtevaju i neki od specifičnih ispita kojima se testira znanje jezika u okviru profesije (npr. OET za medicinske radnike ili TOLES za pravnike).
U tom slučaju dijagnostičko testiranje može nam pružiti uvid u nivo znanja, ali kao i u slučaju kada se traži više ispita za upis na studije u inostranstvu, datum polaganja doprinosi određivanju organizacije i dinamike priprema. Osim datuma, važan faktor predstavljaju i opšte jezičko znanje, kao i vladanje registrom profesije koji se testira kroz neki od posebnih ispita. Opšte pravilo je da oni koji su bolje potkovani jezički često mogu izneti gotovo paralelne pripreme dva ispita.
No kao i u slučaju priprema za studije u inostranstvu, ne bih bila hrabra da preporučim istovremeni rad na dva potpuno različita formata ispita. Što raznorodniji tipovi zadataka i postavka testa, to su veće šanse da ćete ipak morati da napravite neku vrstu podele zadataka, inače rizikujete to da vam se sve pomeša u glavi i oteža polaganje.
Specijalni zahtevi
Treća opcija jeste to da vi želite trajni međunarodni jezički sertifikat, npr. Kembridžovi FCE ili CAE, počinjete da se spremate za polaganje istog i onda inostrana škola ili poslodavac kažu da vam je i pored takvog sertifikata potreban IELTS ili TOEFL. Ovo je možda i najjednostavnija situacija, iako se na prvi pogled tako ne čini.
Ne morate stavljati pripreme za trajni sertifikat na pauzu dok se spremate za format IELTS-a ili TOEFL-a. Šta više, ako ste već odmakli sa pripremama, sva znanja koja ste stekli mogu vam samo koristiti. Ocene koje se najčešće traže za upise na studije ili rad na ispitima IELTS i TOEFL ekvivalentne su jezičkom znanju na B2 i C1 nivoima po Zajedničkom evropskom okviru za jezike. Često se, dakle, baš po ovom osnovu FCE ili CAE diplome prihvataju kao dokaz jezičkog znanja. No, ako se baš pojave specijalni zahtevi, možda se može tvrditi da će vam paralelna priprema u gore opisanom slučaju i biti moguća. Naravno, i ovde važi pravilo da mora da se napravi plan polaganja i da se dinamika pohađanja nastave odredi prema preciznim rokovima kako bi se izbeglo preklapanje ili gomilanje gradiva i zadataka za vežbu.
Da sumiramo sve navedeno: Nije nemoguće spremati se u relativno bliskom vremenskom periodu za više od jednog ispita, ali takav rad podrazumeva veoma dobru organizaciju i timski rad učenika i profesora. Protebno je uspostaviti odnos poverenja i pokazati spremnost za rešavanje problema kako se ili ako se javljaju. Potrebno je nastupati sa fleksibilnošću, ali i u skladu sa osnovnim planom polaganja i održavati balans između ta dva. Potrebno je to da sam učenik uloži značajan napor kroz samostalni rad, jer na kraju dana, učenik polaže ispit, a ne njegov profesor. Ipak, ja iskreno verujem u to da su ispitne pripreme zanimljive, dinamične, čak i zabavne i moram priznati da iz svake nove naučim i sama mnogo i napredujem zajedno sa mojim učenicima. Uz volju, trud i otvorenost, moguće je postići rezultate, čak i kada nam sve deluje bezizlazno, zahtevi preveliki, a kriterijumi previsoki. Rekli smo već na početku da samo loši momci razmišljaju u apsolutima!
Autorka teksta: Ana Begović