Da li je ovo tačno? Odgovor na ovo pitanje ne može biti jednostavno da ili ne. Najpre se treba zapitati otkud ovakav zaključak ili tvrdnja. 

Čitajući veliki broj članaka koji su objavljeni poslednjih godina na ovu temu, može se zaključiti da je ova tvrdnja nastala kao posledica tumačenja statističkih podataka, na primer:  većina polaznika u školama stranih jezika su žene; žene ostvaruju bolje rezultate na takmičenjima iz jezika (maternjeg ili stranih), dok su muškarci bolji u matematici; na SAT i TOEFL ispitima žene ostvaruju veći broj poena i sl. 

Kao što i u šali ima i malo zbilje, ovakvi statistički podaci su zainteresovali stručnu javnost i eto nama studija i teorija koje žele da nam ovaj fenomen objasne. Lingvisti, pedagozi, antropolozi i drugi -lozi su izdvojili četiri razloga zbog kojih žene (možda) lakše uče strane jezike od muškaraca.

Prvi bi bio taj da su žene rođene pričalice. Naime, često se ističe da su žene te kod kojih je izraženija potreba da uspostavljaju veze sa drugima, a sredstvo za to im je verbalna komunikacija. Neka istraživanja su pokazala da žene u proseku u toku dana izgovore čak 17000 reči, dok muškarci svega 8000. Žene se ne ustežu da svoj odgovor obrazlože (elaboriraju), postave pitanja, a šanse da iniciraju razgovor sa izvornim govornikom jezika koji uče su čak 4 puta veće od muškaraca. Manjak straha od toga da će načiniti grešku u govoru ih čini odvažnijima u uspostavljanju kontakata sa strancima, a sve to ima pozitivne efekte na razvoj veštine slušanja, izgovora, vokabulara i usvajanje slenga.

Drugi razlog nam je dala medicina. Na različitim uzorcima žena i muškaraca praćene su aktivnosti u mozgu prilikom učenja stranog jezika. Kod muškaraca je primećena veća aktivnost u levoj hemisferi mozga, dok su kod žena prilikom učenja aktivne obe hemisfere. Aktiviranjem obe hemisfere mozga žene obrade i usvoje veće količine apstraktnih podataka. One imaju tzv. holistički pristup učenju. Veće aktivnosti u delu mozga koji reaguje na vizuelni sadržaj, čini da je muškarcima prilikom učenja potrebna vizuelna pomoć, npr. ilustracije, pa se otuda muškarci smatraju tzv. vizuelnim tipovima učenika.

Treće, kao što vole da isprobaju novu frizuru, modne trendove ili se daju u potragu za novom, poboljšanom verzijom/modelom nečeg trećeg do čega im je stalo, žene se ne plaše da probaju i nove strategije i alate za učenje, za razliku od muškaraca koji se drže oprobanih metoda. Istraživanja su pokazala da je kombinovanje časova, aplikacija, videa, podkasta štiti mozak od umora i zasićenja prilikom učenja i otuda veća posvećenost i manje odustajanja polaznica kurseva od polaznika.

Četvrti razlog se krije u obrazovnom sistemu. Tradicionalni način učenja više motiviše devojčice nego dečake na učenje, između ostalog i na učenje jezika. Takođe, u školama je procentualno veći broj učiteljica i profesorki, tako da devojčicama ne manjka uzora što im omogućava da se lakše identifikuju i napreduju. Primetno je da su, u drušvima u kojima je rodna ravnopravnost slabije izražena, žene te koje se obrazuju mahom u društvenim naukama, dok se prirodnim naukama bave muškarci. Ovakva podela je na snazi u većini društava, pa kao rezultat imamo veći broj žena koji studira jezike jer je to tzv. ženska profesija. 

Međutim, da li posle ovih objašnjenja možemo sa sigurnošću tvrditi da žene lakše uče strane jezike? Naš zaključak bi bio da žene ne uče lakše, već jednostavno drugačije od muškaraca. Pol, iako važno obeležje, nije od presudnog značaja za tvoj jezički napredak. Koliko će ti trebati vremena da naučiš jezik zavisi od velikog broja faktora, pre svega od tvojih radnih navika i motivacije. Bilo da jezik učiš jer ti se sviđa, zbog druženja i putovanja ili napredovanja u poslu, važno je da odabereš način rada koji ti najviše odgovara, da se ne plašiš grešaka, jer se i na njima uči i da učenje shvatiš kao svoju priliku da rasteš. 

Više o kursevima koji će ti pomoći da rasteš i napreduješ pronađi ovde.