Onlajn nastava, iako već godinama prisutna, često ne uliva poverenje polaznicima, ali ni profesorima, kada treba da počnu sa časovima. Tako sam se i sama, kao „digitalni imigrant“, zatekla kako kucam na vrata virtualne učionice pre više od sedam godina. Međutim, taj prelazak je za mene lično bio potpuno prirodan korak imajući u vidu razvoj tehnologije i sve prednosti koje taj vid nastave pruža. Više ni tradicionalnu učionicu ne možemo da zamislimo bez upotrebe tehnologije.

Ono što je obeležilo taj period je bilo uzbuđenje povodom novog tipa nastave. Sam početak je  prošao mnogo glađe nego što sam mislila, jer je ipak oslanjanje na tehnologiju u tolikoj meri, gde nešto uvek može da pođe po zlu i što je van moje kontrole, inicijalno ulivalo određenu dozu neprijatnosti. Već posle prvih par časova, shvatila sam da je online nastava potpuno prirodna, jer je urođena potreba za komunikacijom i učenjem samo iskoristila novi medij. Tada smo praktično samo koristili Skype, dok danas pored sve popularnijeg Zooma i Webexa, koristimo i različite platforme za učenje poput LMS platforme (Learning Management System), a čak nam ni tabla ne nedostaje, jer imamo digitalnu.

Sve te veštine koje smo moje kolege i ja gradili godinama su bile stavljene na pravi test 16. marta ove godine, prvog dana prelaska na potpuno virtualnu nastavu.  Na trenutak sam pomislila da će potpuno onlajn nastava, pogotovo grupna i u velikom obimu, biti čudna, ali su te misli ubrzo bile odagnane činjenicom da u vremenu kada su koncerti, trening programi i seminari već krenuli da se organizuju online u drugim zemljama, i bez direktne interkacije sa publikom, i ja se mogu navići.

Prelazak na online nastavu u tom periodu mi je pružio šansu da se posvetim dodatnom učenju o digitalnoj interakciji, ali i način da podržim i da se povežem sa svojim učenicima, s obzirom na to da je mnogima od njih ovo bio posebno stresan period jer su se spremali za internacionalne i prijemne ispite. Iako smo fizički bili udaljeniji, ovo iskustvo nas je zbližilo psihički i digitalno. Za većinu mojih polaznika, časovi su bili jedna od retkih, ako ne i jedina, obaveza kojoj su se, ponekad i na sopstveno iznenađenje, vrlo radovali. A takođe, za ogroman procenat njih ovo je značilo i učenje i primenu novih digitalnih tehnologija pored društvenih mreža.

Dodatnu prednost je činila i činjenica da se nastavi prisustvovalo iz udobnosti poznatog okruženja, gde su učenici bili na „svojoj teritoriji“. Pored toga, učenici su štedeli vreme i novac na prevoz i imali su veću fleksibilnost, a i želju da vreme iskoriste što je najbolje moguće. Naravno, i ja sam uživala, pogotovo jer je motivaciju mojih učenika za rad delila i moja mačka koja je vodila računa da joj ništa iz lekcija ne promakne. 🙂 A svi znamo da ljubimci imaju blagotvorni uticaj na ljude, stoga, srećan i opušten profesor je dobar profesor.