Šta misliš, koliko stranih jezika postoji? Tri, pet ili možda deset hiljada? Teško je utvrditi precizan broj, ali u većini istraživanja on se kreće oko 7.000. Kakvo je to bogatstvo! Zamisli kakve sve zanimljivosti možeš da otkriješ o jezicima ako se upustiš u avanturu i počneš da ih istražuješ. Ovde izdvajamo naših Top 10 zanimljivosti, a tebe pozivamo da sa nama podeliš svoje.
- Na slovo, na slovo…
Srpski jezik ima 30 slova i spada u grupu malobrojnih jezika kod kojih jedno slovo odgovara jednom glasu. Kod velikog broja jezika, broj slova se kreće oko 25 : grčki – 24, engleski, nemački i francuski – 26, španski – 27 i sl. Ipak, za sporazumevanje je nekada dovoljno i svega 11 slova, koliko ima jezik rotokas, koji se govori na Papua Novoj Gvineji, dok je nekima ipak potrebno koje slovo više, kao na primer govornicima jezika kmer u Kambodži, čije pismo ima 74 slova.
2. Dosta šarma i karaktera
Kineski jezik može da se pohvali brojkom od 50.000 karaktera, ali ne dozvoli da te ovaj podatak obeshrabri ako planiraš da učiš ovaj jezik. Naime, ukoliko želiš da savladaš osnove kineskog biće ti potrebno da usvojiš „svega“ dve hiljade karaktera. Sitnica!
3. Koji je najstariji jezik?
Na ovo pitanje nije baš lako dati odgovor, ali ukoliko bismo se samo bavili jezicima o kojima postoje zapisi, mogli bismo da izdvojimo hebrejski, sanskrit, sumerski i baskijski kao najstarije.
4. Da li imate kurs vilinskog jezika?
Ako voliš Tolkina ili Igru prestola, sigurno su ti poznati (a možda i govoriš) vilinski jezik Elvish, Na’vi ili možda Dothraki. Ovi izmišljeni jezici nisu nikakva novina, pojedini su stari nekoliko vekova, a procena stručnjaka za jezike je da ih ima oko 200. Možda se pitaš otkud potreba da se pored već velikog broja jezika izmišljaju novi. Izmišljene jezike su najviše koristili razni učenjaci, filozofi, ali su izmišljani i za potrebe trgovine.
5. Antisamoupravnosocijalistički
… je najduža reč u srpskom jeziku. Ko je gledao čuveni film o Meri Popins, upamtio je “supercalifragilisticexpialidocious”. Ukoliko te dugačke reči plaše, sigurno imaš “hippopotomonstrosesquipedaliophobiju”, a ako ti je dijagnoza postavljena u Danskoj, to je siguno učinio lekar specijalista ili „Speciallaegepraksisplanlaegningsstabiliseringsperiode”. Ipak, rekord je postavio Šveđanin koji je smislio kovanicu „Sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad” da bi rekao „zaliha uniforma namenjena osoblju unije tramvajskih kompanija”.
6. Da li krava kaže „MU“ ili „hamba“?
Ovo je ozbiljno pitanje. Onomatopeja nije univerzalna. Krenimo od jednostavnijih kao što su lavež psa u srpskom „av-av“ u poređenju sa engleskom varijntom „woof-woof“, do nešto kompkovanijih parova poput zvuka sirene u engleskom „beep, beep“ u poređenju sa turskom sirenom “düt düt“. Ako ti je priča o onomatopeji smešna, probaj to da napišeš na španskom (jajaja), japanskom (www), portugalskom (rsrsrs) ili tajlandskom (55555).
7. Akcenti u znakovnom jeziku, i to postoji!
Sleng, idiomi i gramatička pravila postoje i u znakovnom jeziku. Poznavaoci znakovnog jezika u SAD s lakoćom mogu da prepoznaju da li je osoba iz Njujorka, Ohaja ili iz neke južnije države na osnovu artikulacije. Takođe, na osnovu artikulacije je moguće zaključiti da li je osoba gluvonema, ali i da li je početnik ili napredni korisnik znakovnog jezika. Ovaj jezik nema pisanu formu, i svaka zemlja ima svoj znakovni jezik. Međutim, pored nacionalne postoji i internacionalna znakovna komunikacija čija je osnovna američki znakovni jezik (ASL) i koristi se na zvaničnim međunarodnim skupovima.
8. Ana voli Milovana!
Palindromi su reči, izrazi, rečenice, brojevi ili drugi znakovi i simboli koji imaju isto značenje bilo da se čitaju unapred ili unazad. Najpoznatiji primeri u srpskom jeziku su: POP, POTOP, OKO, KAPAK, KUK, POKOP, KULUK, MELEM, DOVOD, NEVEN, ALA, ANA, BOB, RADAR, RATAR, REPER, TERET, TOPOT, dok je najduža reč pridev „intertroportretni“.
9. Muholovka, peckalica, muvopič
… i još 126 naziva za „ono čime se ubijaju muve“. Druga po maštovitosti i broju sinonima u srpskom jeziku je reč kojom opisujemo osobu koja nije pametna. Ako zavirimo u strane jezike, naći ćemo da Eskimi imaju čak 50 reči za sneg, dok na toplijim Havajima lokalci imaju 108 reči za sladak krompir, 47 izraza za banane i čak 200 za kišu.
10. Neprevodive reči sa različitih stranih jezika
Čak ni najbolji prevodioci na svetu, u koje ubrajamo i one sa kojima i mi sarađujemo, nisu uspeli da pronađu adekvatne prevode za pojedine reči. Ako si nezadovoljan/na izgledom nakon posete frizeru u Japanu, izraz koji tražiš je AGE-OTORI (izgledati lošije nakon odlaska kod frizera), ali ne očajavaj, sigurni smo da nova frizura nije toliko loša da te obizme L’APPEL DU VIDE (imati poriv da se baciš sa višespratnice). Predlažemo ti da posetiš muzej, npr. Narodni muzej ili Muzej savremene umetnositi u Beogradu, gde ćeš moći da uživaš u umetničkim delima koja će u tebi probuditi DUENDE (neverovatna moć umetničkog dela da dopre do emocije posmatrača) ili da se opredeliš za SOBREMESA, tj. da provedeš vreme u razgovoru sa dragim ljudima uz neku finu zakusku, možda neku špansku.
Ako želiš da pročitaš još zanimljivosti o jezicima, na primer da saznaš zašto je srpski “najukusniji” jezik na svetu ili pronađeš savete kako da savladaš tremu i progovoriš strani jezik, redovno čitaj naš JEZIČKI PORTAL ili još bolje, prijavi se na naš newsletter i/ili nas zaprati na društvenim mrežama i uvek budi u toku sa novostima u našem centru.
Autorka teksta: Bojana Jovanović