Često kažemo da je „učenje za mlade‟ i da već posle tridesete „zaboravimo kako se uči‟. Imamo mnogo obaveza, nemamo (dovoljno) slobodnog vremena, u svakom trenutku nam je 100 stvari na umu i kako, pored svega toga, da se posvetimo nekom učenju – da savladamo neku novu veštinu, jezik ili uopšte usvojimo neka nova znanja. Uostalom, zar da odrastao čovek opet radi neke domaće ili se preslišava?! Pa, ako tako pristupimo ovoj temi, zaista deluje kao nadljudski napor nešto novo naučiti u odraslim ili poznijim godinama, ali da li je to zaista tako?
Za početak, da se osvrnemo na ono „učenje je za mlade‟ i vidimo koliko je to zaista utemeljeno verovanje. Ono počiva na činjenici da je neuroplastičnost u ranijim godinama, naročito kod dece, izraženija nego kod odraslih. Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se, usled novih informacija i iskustava, menja i vrši „reorganizaciju‟ – formira nove sinaptičke veze. Usvajanje novih znanja radi upravo to – formira nove veze među neuronima. Što više ponavljamo i koristimo nova znanja, te veze ojačavaju i postajemo bolji u tome – setimo se čuvene latinske izreke: „Repetitio est mater studiorum‟. Tačno je da, s godinama, mozak gubi nešto svoje neuroplastičnosti, što čini da, usled novih informacija i iskustava, nove sinaptičke veze stvara za nijansu sporije ili teže, zbog čega primećujemo da nova znanja usvajamo nešto teže kao odrasli.
Šta to znači za nas, kada je učenje stranog jezika u pitanju? To samo znači da će nam ponekad trebati malo više ponavljanja i vežbanja da aktivno počnemo da primenjujemo neki novi jezički koncept, ali ta razlika je dovoljno mala da, uz dobrog profesora (dobrog metodičara nastave) i jedan „zdrav stav‟ prema učenju (ako smo motivisani i optimistični, verujemo u sebe i svom profesoru), nećemo je ni osetiti – profesor će nas, kroz razne interesantne aktivnosti, podstaći da novousvojene jezičke koncepte primenjujemo i vežbamo i time ojačavamo novoformirane sinaptičke veze, tako da svako novo znanje usvojimo i sačuvamo na najefikasniji mogući način.
Edukacija je suviše važna da bismo tek tako digli ruke od nje samo zato što smo u „određenim godinama‟ ili zato što nam treba 1h više nedeljno da nešto novo savladamo.
S druge strane, korisno je imati na umu da učenje (a naročito učenje stranog jezika) pomaže prevenciju demencije u poznijim godinama. Oko 50 miliona ljudi u svetu pati od nekog od oblika demencije! U Srbiji je procenjeno da oko 200.000 ljudi pati od Alchajmerove bolesti, koja je i najčešći oblik demencije. Profesorka Antonella Sorace sa Univerziteta u Edinburgu sprovela je istraživanje u kom je poredila dve grupe penzionera – jednu koja je pohađala kurs stranog jezika i drugu u kojoj su ljudi pohađali kurs nečega drugog. Ispostavilo se da, iako su ljudi iz obe grupe bili mentalno stimulisani i učili nešto, ipak su penzioneri iz grupe koja je učila strani jezik značajno više stimulisali mozak na stvaranje novih i jačanje postojećih sinaptičkih veza. Doktor Ellen Bialystok, sa York Univerziteta u Torontu, 2007. godine je radila istraživanje sa još dvoje kolega koje je pokazalo da se demencija kod bilingvalnih ljudi javlja 3 do 4 godine kasnije nego kod monolingvalnih. Mnoga istraživanja su takođe pokazala i da, iako je najznačajnija razlika u javljanju demencije kod ljudi koji su celog života učili strane jezike, učenje stranog jezika u bilo kom dobu i bilo kog trajanja svakako znači.
Dakle, učenje stranog jezika, u neku ruku, podmlađuje naš mozak!
Istraživanja su, dakle, pokazala da svaki vid „mentalne gimnastike‟, poput rešavanja sudokua i ukrštenih reči ili pohađanja raznih kurseva, prija mozgu i donekle pospešuje očuvanje neuroplastičnosti, ali ništa ni približno toliko dobro i u tolikoj meri kao učenje stranog jezika.
U poslednje vreme, kursevi jezika postaju nova društvena aktivnost za seniore, koja istovremeno omogućava druženje, edukaciju i „mentalnu gimnastiku‟. Kao i uvek, Queen Victoria Education ide u korak sa svetskim trendovima i organizuje Kurseve za seniore . Dođite da zajedno učimo, sjajno se zabavljamo i zajedno pokažemo da učenje zaista jeste baš za svako doba!
Autorka teksta: Jelena Nikićević