Pre nego što objasnimo po čemu se razlikuju kursevi opšteg i poslovnog engleskog jezika u smislu jezičkih veština, podsetimo se na kratko šta su jezičke veštine uopšte.
Ako se prisetimo obične dečje slagalice, moglo bi se reći da zasebni elementi pomoću kojih slažemo slagalicu mogu da se uporede sa rečima i gramatičkim strukturama, dok bi već složena slagalica odgovarala tekstu ili razgovoru koji ili čitamo i slušamo, ili proizvodimo i sami u usmenom ili pisanom obliku. Jezičke veštine odnose se na sposobnost da tekstualnu celinu razumemo ili da je sami stvorimo. Kako svaki jezik ima određena pravila uobličavanja misli u celine, tako je neophodno da osim rečima i gramatičkim pravilima, pri učenju stranog jezika posvetimo dužnu pažnju i spajanju sastavnih elemenata u šire celine kroz govor i pisanje, te razumevanju napisanih ili izgovorenih celina kroz čitanje i slušanje.
Vratimo se sada opštem i poslovnom engleskom jeziku. Da li su to neke dve čudne podvrste istog jezika? Možda i dva posebna jezika? Odgovor je: „Pa ne baš nužno.“ Jezikom se ljudi služe svakodnevno, u svim životnim situacijama, te samim tim jezik u sebi sadrži sve što nam je potrebno da se prilagodimo svakoj novoj situaciji. Ne razgovaramo na maternjem jeziku na isti način sa pretpostavljenima ili profesorima u školi, te sa prijateljima, voljenima i porodicom. Dozvoljavamo sebi različita ophođenja u zavisnosti od sagovornika, a sve ovo već je utkano u dubinsku strukturu našeg maternjeg jezika. Iako možda nismo ni svesni toga, od rođenja učimo ove obrasce kroz komunikaciju sa drugima i primenjujemo ih bez napora u svakodnevnom životu, te ih prenosimo novim naraštajima. Sve ovo važi i za govornike engleskog jezika, samo što kada mi učimo njihov jezik, svesno razmišljamo o prikladnosti nekog elementa u datoj situaciji.
Kada govorimo o učenju engleskog kao stranog jezika, obično možemo birati između nekoliko većih tipova kurseva:
- Opšti kursevi jezika (General English) – namenjeni su polaznicima koji engleski uče u cilju svakodnevne komunikacije sa ljudima kojima je engleski ili maternji jezik ili se njime služe; na primer, opšti engleski potreban vam je za snalaženje i upoznavanje ljudi na privatnim putovanjima, za ćaskanje sa prijateljima iz inostranstva, za kupovinu, čitanje knjiga u originalu, te razumevanje stihova muzike koju volite.
- Poslovni kursevi jezika (Business English) – namenjeni su polaznicima koji imaju potrebe za pisanom i usmenom komunikacijom u poslovnoj sferi i kontekstu profesije kojom se bave; na primer, neko ko radi kao poslovni sekretar ili komercijalista ima koristi od učenja tehnike pisanja formalnih emailova ili ponuda, od tipičnih reči koje se javljaju u poslovnim izveštajima ili od slušanja autentičnih audio zapisa sa sastanaka ili emisija o poslovanju i poslovnoj klimi u svetu.
- Kursevi engleskog za posebne potrebe (ESP) – namenjeni su polaznicima koji su profesionalci u nekoj oblasti i zasnivaju se na materijalima koji obiluju rečnikom date profesije, dok se simuliraju autentične pisane i usmene komunikacione situacije na radnim mestima tipičnim za tu profesiju; na primer, postoje ESP kursevi za tehnologe, inženjere, lekare i medicinsko osoblje, pa čak i za frizere, fudbalere i modne dizajnere!
Kada bismo uporedili opšte i poslovne kurseve u smislu gramatike koja se proučava na nekom od CEFR nivoa, razlike gotovo da ne bi ni bilo. Jezičke zakonitosti uvek su iste za sve kontekste. Rečnik bi se donekle razlikovao, u smislu da je poslovni rečnik više orijentisan na one reči i izraze sa kojima se čovek može sresti u poslovnom kontekstu i profesionalnom okruženju. No svakako, ne izbegavaju se na poslovnim kursevima one reči koje su univerzalne ili pogodne za upotrebu u društvenim situacijama u poslovnom okruženju. Moglo bi se čak reći da je prosečan opšti kurs siromašniji terminologijom nego poslovni – moramo znati osnovno značenje neke reči da bismo je vešto koristili u poslovnom kontekstu, u kome je to osnovno značenje malo promenjeno.
Prave i velike razlike između prva dva tipa jezičkih kurseva leže u veštinama, odnosno u onome što čitamo, slušamo, pišemo i govorimo.
Na opštim kursevima obično se držimo tema iz života, te su takvi i tekstovi koji se čitaju i audio zapisi koji se slušaju: porodica, zabava, obaveze, školovanje, kreativne ideje, opisivanje ljudi koje poznajemo, životne brige i problemi, male i velike radosti, budućnost…neiscrpan je ovaj spisak.
Na poslovnim kursevima, pak, tematika često podseća na tipični radni vek prosečnog čoveka: traženje posla u struci, obavljanje radnih zadataka, sastanci, pregovori, poslovna putovanja, saradnja sa ljudima iz drugih kultura, izveštaji, troškovi i štednja, zarade, pravdanje troškova, prava i dužnosti zaposlenih, saradnja sa kolegama u istoj firmi, obuke, profesionalno napredovanje i sertifikacija, telefoniranje, mailovi, prodaja i kupovina, penzionisanje.
Materijali koji se koriste za rad sa polaznicima na oba navedena tipa kurseva prilagođeni su svim ovim velikim temama.
Još jedna važna razlika je u takozvanom „funkcionalnom“ jeziku. Funkcije su zapravo tipične komunikacione situacije, kao recimo telefoniranje. Kada telefoniramo, obično razgovor započinjemo određenim frazama i čitavim rečenicama – na sagovornikovo „Halo?“ mi se predstavimo i objasnimo zašto smo zvali. Odrasla osoba koja uči engleski jezik sigurno će se sresti sa funkcijom telefoniranja i na opštem i na poslovnom kursu, ali ta telefoniranja će se svrhom, upotrebljenjim izrazima i rečenicama i namerama govornika suštinski razlikovati. Na poslovnim kursevima učimo kako da se formalno obratimo sagovorniku sa druge strane žice ili kako da sprovedemo telefonsku prodaju ili kupovinu ili zakažemo/otkažemo sastanak. Na opštem kursu ćemo se obično kratko osvrnuti na načine javljanja na telefon na engleskom govornom području, kako bismo u budućnosti mogli da razumemo kako se razlikuje javljanje Škota ili Australijanca na telefon u odnosu na Engleza ili Amerikanca i kako bismo i sami mogli da primenimo neke od tih načina, što u šali, što u zbilji.
Koji god tip kursa izaberete za sebe, osnove jezičkih zakonitosti ne možete izbeći: gramatiku i leksiku učimo u svim kontekstima. No, istina je da obim prilagođavamo kontekstima i uobičajenim komunikacionim zadacima govornika. Kao što biramo odgovarajuće reči, izraze i načine obraćanja na maternjem jeziku u životnoj, odnosno poslovnoj sredini, tako učimo da isto to radimo i na stranom jeziku, u ovom slučaju, engleskom. Jezik se samim tim povrđuje još jednom kao najneverovatnije oruđe koje posedujemo. Da li ćemo ga korisiti za neobavezno ćaskanje sa prijateljima u dugim letnjim noćima ili da potpišemo višemilionski poslovni dogovor, stvar je trenutne inspiracije, mogućnosti i ličnog izbora. Za šta god da se odlučite, nećete pogrešiti!
Autorka teksta: Ana Begović